Pošto je mnogo vremena posvetio svom projektu, ovaj udovac je svog sina dao njegovim kumovima, jer je smatrao da će se oni bolje starati o njemu. Spoljni zidovi ove palate su dugi 24 metara i visoki 10 metara. Sama palata poseduje skulpture egzotičnih životinja i mitskih stvorenja, a inspiraciju za njih pronašao je u razglednicama koje je donosio ljudima. Takođe, veliki uticaj na njega vršilo je hrišćanstvo i hinduizam, piše blic.
Ševal je tražio da ga, kada umre, sahrane u palati. Nažalost, nisu mu to dozvolili, pa je sam sebi izgradio mauzolej na groblju, gde je i sahranjen 1924. godine, tačno godinu dana posle završetka izgradnje palate.
Ova građevina i 100 godina posle izgradnje privlači turiste širom sveta, a našla se i na francuskoj poštanskoj markici 1986. godine. Možda najbolje objašnjenje ovog arhitektonskog čuda je natpis koji je Ševal urezao na samu palatu, a koji glasi: “San jednog čoveka”.
