“Taj konj mu je bio sve na Svetu.” – rekao je njegov brat –
“Izgledalo je kao da je konj svestan šta se dešava i da hoće da kaže ‘Zbogom’. ”
Kasnije se Sereno pridružio ostalim ožalošćenima i povorka je nastavila do groblja.
Nije bilo sumnje da je Sereno preplavljen tugom. “Tokom cele sahrane je cvileo i udarao kopitama o zemlju.” – rekao je Wando za lokalne medije.
Verovatno nikada nećemo saznati kako, na koji način i koliko dugo životinje tuguju. Kako ih utešiti i kako se ophoditi prema onima koji ovako osećaju i doživljavaju svoj gubitak.
Wando je prihvatio bratovog konja i sada živi sa svojom novom porodicom.
