Keri me je pogledala ljutito. “Šta?”
“Kako mogu da učinim tvoj dan boljim?”
“Ne možeš”, rekla je. “Što me pitaš to?”
“Jer to i mislim”, rekao sam. “Samo želim da znam šta mogu da uradim da popravim tvoj dan.”
Pogledala me je cinično. “Želiš da uradiš nešto? Idi očisti kuhinju.”
Očekivala je da ću se naljutiti. Umjesto toga samo sam klimnuo glavom. “Ok.” Ustao sam i očistio sam kuhinju.
“Sljedećeg dana pitao sam je istu stvar. “Šta mogu da učinim da tvoj dan bude bolji?”
Njene oči su se smanjile. “Očisti garažu.”
Duboko sam udahnuo. Već sam imao dan pun obaveza i znao sam da je to tražila iz inata. Bio sam na ivici da puknem na nju. Umjesto toga, rekao sam “Ok.” Ustao sam i sljedeća 2 sata sam čistio garažu. Keri nije bila sigurna šta da misli.
Došlo je i sljedeće jutro. “Šta mogu da uradim da ti učinim dan boljim?”
“Ništa”, rekla je. “Ne možeš da uradiš ništa. Molim te prekini sa tim.”
“Žao mi je”, rekao sam. “Ali ne mogu. Obećao sam samom sebi. Šta mogu da uradim da ti učinim dan boljim?”
“Zašto radiš ovo?”
“Jer mi je stalo do tebe”, rekao sam. “I do našeg braka.”
Sljedećeg jutra pitao sam je opet. I sljedećeg. I sljedećeg. Onda, tokom druge nedelje, desilo se čudo. Dok sam postavljao pitanje, Kerine oči bile su pune suza. Onda je počela da plače. Kada je uspjela . Nisi ti problem. Ja sam. Ja sam teška osoba za život. Uopšte ne znam zašto ostaješ sa mnom.”
Nježno sam joj podigao bradu dok me nije pogledala u oči. “Zato što te volim”, rekao sam. “Šta mogu da uradim da ti učnim dan boljim?”
“Ja bih to trebala tebe da pitam.”
“Trebala bi”, rekao sam. “Ali ne sada. Sada, ja sam glavni. Moraš da znaš koliko mi značiš.”
Stavila je svoju glavu na moje grudi. “Oprosti mi što sam bila toliko zla.”
“Volim te”, rekao sam.
“Volim te”, odgovorila je.
“Šta mogu da učinim da ti učinim dan boljim?”
Pogledala me je nježno. “Jel možemo samo da provedemo neko vrijeme zajedno?”
Nasmijao sam se. “Sviđa mi se to.”
Nastavak priče pogledajte na sljedećoj (3) stranici…
