Na prvi pogled, pomislili biste da je Ričard Evans među najsrećnijim muškarcima na svijetu. Porodični čovjek iz Jute ima 53 godine, 5-oro djece i uspješan je pisac.
Milioni ljudi kupuje njegove romane i jako je uspješan. Međutim, uprkos njegovom profesionalnom uspjehu, godinama pisac pati od privatnih bračnih problema. Na svom vebsajtu, Evans je nedavno postovao ličnu priču o svom pokušaju da spasi svoj brak:
“Moja starija kćerka, Džena, nedavno mi je rekla, “Moj najveći strah kad sam bila dijete bio je da ćete se ti i mama razvesti. Onda, kada sam imala 12 godina, odlučila sam da s obzirom koliko se svađate, možda bi bilo bolje i da jeste.” Onda je dodala uz osmjeh.
“Drago mi je što ste ipak sve riješili”
Godinama moja žena Keri i ja smo se borili.”
“Kada pogledam unazad, nisam najsigurniji šta nas je uopšte spojilo zajedno, ali naši karakteri se nisu slagali. I što smo duže bili u braku to su veže te razlike izgledale. Susret sa slavom i bogatstvom nije olakšao naš brak. Zapravo, samo je produbio naše probleme. Tenzija između nas je bila toliko užasna da mi je odlazak na turneju bio olakšanje. Naše svađe postale su toliko konstantne da je bilo teško zamisliti normalan odnos. Postali smo oboje odbrambeni, sazidali smo emocionalne tvrđave oko srca. Bili smo na ivici razvoda i više od jednog puta smo pričali o tome.”
“Bio sam na turneji kada je sve otišlo do đavola. Imali smo još jednu ogromnu svađu preko telefona i Keri mi je spustila slušalicu. Bio sam sam, osjećao sam se usamljeno, frustrirano i ljuto. Dostigao sam svoj limit. Tada sam se obratio Bogu. Ili kako god. Ne znam da li to može da se nazove molitvom, možda vikanje na Boga i nije molitva, ali morao sam to da izbacim iz sebe. Stajao sam pod tušem u jednom hotelu i vikao sam na Boga što je moj brak pogrešan i što ne mogu da uradim ništa. Koliko god da sam mrzio ideju razvoda, bol koji sam imao kada smo zajedno bio je preveliki. Bio sam i zbunjen. Nisam mogao da shvatim zašto je brak sa Keri bio toliko težak. Duboko u sebi sam znao da je Keri dobra osoba. I ja sam dobra osoba. Zašto se onda ne slažemo? Zašto sam se oženio sa nekim toliko drugačijim od sebe? Zašto ona nije mogla da se promjeni? Najzad, slomio sam se, sjeo u tuš kabinu i počeo sam da plačem.”
“U dubinama svog očaja, došla mi je moćna inspiracija. Ne možeš da je promjeniš Rik. Možeš samo da promjeniš sebe. U tom trenutku počeo sam da se molim. Ako ne mogu da promjenim nju, Bože, onda promjeni mene. Molio sam se do kasno u noć. Molio sam se i sljedeći dan kada sam se vraćao kući. Molio sam se dok sam ulazio na vrata kod moje hladne žene koja me je jedva i registrovala. Te noći, kada smo legli u krevet, santimetrima jedno od drugoga, inspiracija je došla. Znao sam šta treba da uradim.
Sljedećeg jutra prevrnuo sam se na njenu stranu kreveta i pitao: “Kako mogu da uljepšam tvoj dan?”
Nastavak priče pogledajte na sljedećoj (2) stranici…
